Aluminijumske felne

Velike i atraktivne aluminijumske felne su danas najbolji nakit za bilo koji automobil. Pravilnim izborom guma i felni možete u potpunost izmeniti izgled Vašeg automobila – na bolje. Velika prednost ove zamene jeste što postoje svetski priznati standardi za odredjivanje tipa i dimenzija tockova, tako da vrlo lako možete naci i izabrati pravi model za Vašeg cetvorotockaša. Dakle, za razliku od ostalih >stajling< aksesorija koje uglavnom zahtevaju specijalnu izradu za svaku marku, odnosno tip automobila, sa novim tockovima necete imati mnogo problema. Naravno, pod uslovom da imate dovoljno veliki budžet za kvalitetnu opciju i da, na kraju krajeva, birate razumno i bez preteriravanja u dimenzijama. Ako mislite da možete ispuniti oba spomenuta uslova, kupovina novih felni i (eventualno) guma za Vas mogu samo biti slatke muke. Sa današnim standardima, teško da možete previše omanuti u izboru i treba se držati tek nekoliko relevantnih cinjenica, koje mogu bitno uticati na funkcionalnost novih tockova na nekom odredjenom modelu automobila. I to ne samo funkcionalnost tockova, vec i funkcionalnost citavog vozila! U sledecem testu cemo se osvrnuti na neke osnovne faktore koji se obavezno moraju uzeti u obzir.


Naravno, prva stvar koja svima padne na pamet prilikom izbora novih felni jeste njihova dimenzija, odnosno precnik u incama. Uglavnom je cilj da se uzme bar za jedan broj veca felna od standardne fabricke dimenzije. Pravilo iz prakse jeste da je vrlo teško pogrešiti ako taj broj povecate samo za jedan inc. Dakle, sa 13 na 14 ili sa 14 na 15 inca itd. Greši se iskljucivo ako pritom želite i dosta šire gume, što ce pogubno uticati na fabricki podešeno ogibljenje, velika je mogucnost kontakta sa unutrašnjim delom krila i tome slicno. Dakle, ne treba preterivati sa širinom pneumatika – cak ce i sama vožnja biti znatno lošija, posebno po mokrom asfaltu, tako da je jedino što cete dobiti nešto agresivniji izgled. Pored povecanja za jedan inc, tu je i ona najekonomicnija varijanta – ne menjati fabricku dimenziju uopšte! Tada cete uštedeti dosta novca jer ne morate kupovati gume, ali ipak i zauzvrat dobijate najmanje. Opet se sve svodi na estetiku, jer aluminijumske felne standardnih velicina (13, 14 ili 15 inca) apsolutno nemaju nikakvu prakticnu korisnu funkciju, tj. prednost nad celicnim felnama. Generalno, njihova funkcija se svodi na poboljšavanje luftiranja kocionih diskova i na redukciju ukupne težine tockova, ali i to samo kod posebnih >lightweight< modela koji su prilicno skupi. Naravno, znacajnije povecanje dijametra felne ce uticati na bolje ponašanje automobila u vožnji, jer se time smanjuje težište i povecava upravljivost u krivinama. Ali, da se odmah razumemo, u pitanju su tek nijanse. Prave promene se daju osetiti tek sa adekvatnom zamenom stadardnog ogibljenja, odnosno opruga. Dimenzije za koje se može reci da mogu uticati na vozne karakteristike jesu one od 16 inca pa naviše. Možda i neke petnaestice, ali sa vrlo malim profilom guma na malom vozilu… Uglavnom, promena voznih karakteristika u najvecem broju slucajeva zahteva povecanje felni za barem dva inca u odnosu na fabricke dimenzije. To je vec granica koja je predmet polemike, da li je preporucljivo upuštati se u toliki rizik?


Glavna stvar na koju se mora obratiti pažnja pri zameni za dva i više >broja<, jeste da se održi identican ili barem što bliži precnik ukupnog tocka. Dakle, fabricki i novi tocak moraju biti približnog dijametra. Logicno je da, ako želite da povecate precnik felni, morate da pazarite pneumatike manjeg profila. Profil je visina gume – od ruba felne do same ivice tocka i po standardu se izražava u procentima. Ovaj procenat se gleda u odnosu na širinu pneumatika (gazni deo), tako da ako imate npr. gumu dimenzija 205/60R15, onda je njen profil 60% širine, koja u ovom slucaju iznosi 205 milimetara. Naravno, broj koji smo ovom racunskom operacijom dobili (205 x 0,60 = 123 mm) se odnosi na visinu profila samo sa jedne strane ukupnog precnika tocka, tako da bismo dobili ukupan precnik citavog tocka moramo 123 mm duplirati (246 mm) i dodati na precnik felne. Broj 15 u oznaci pneumatika nam govori da on odgovara felnama koje su precnika 15 inca, a da bismo dobili vrednost izraženu u milimetrima pomnožicemo 15 sa 25,4 (=381 mm). Na kraju, 381 mm + 246 mm = 627 mm i to je precnik citavog tocka u milimetrima. Ako Vas mrzi da se bavite kalkulacijama, na kraju teksta smo naveli link za kalkulator koji ovu i ostale relevantne vrednosti automatski izracunava. Da se vratimo na našu fabricku gumu iz primera. Ako sad npr. umesto ove dimenzije (205/60R15) želimo da uzmemo neku koja bi mogla da se ukombinuje sa velkom felnom velicine 17 inca, npr. 215/50R17, morali bismo paziti na sledece stvari: prvo, kao što smo vec rekli, ukupan dijametar tocka, a zatim i na širinu, ofset i šemu rupa na samoj felni. Precnik tocka dobijamo po gore navedenom principu. Za fabricku dimenziju tocka smo dobili 627 mm, dok se po istom principu dobija finalna racunica za željeni, novi tocak – 646,8 mm. Dakle, tocak sa gumom 215/50R17 je veceg ukupnog precnika od dimenzije 205/60R15, i to za 19,8 mm. Takodje, profil nove gume bi iznosio 107,5 mm, što je za 5,5 mm manje od fabricke, ali to je sve sa ciljem da se komotnije upari mnogo veca felna (veca od fabricke za 50,8 mm). Razlika od 19,8 mm je u ovom slucaju prihvatljiva i treba gledati da ukupna razlika izmedju precnika starog i novog tocka ne predje ± 3-3,5 %. Ako se pretera sa dimenzijama, potrošnja goriva ce biti znacajno veca, postoji mogucnost da ce tocak kaciti karoseriju, a cak ce i brzinomer pokazivati pogrešnu brzinu (manju). Isti princip poredjenja se primenjuje i sa promenom felne za dva, tri, pa i više inca naviše, s tim da se kod ekstremnijih slucajeva najcešce mora pristupiti obradi i proširenju krila, kako tocak ne bi kacio limariju, ili eventualno primeniti set specijalnih distancera (>spacers<), koji odmicu ceo tocak od vozila i tako omogucavaju nesmetano okretanje volana i skretanje vozila. A sada, ponovo na naš primer… Naravno, dimenzija 215/50R17 nije jedina opcija koju bi mogli primeniti u našem slucaju. Generalno, bolje je da ukupan precnik novog tocka bude manji nego veci. Dakle, po logici stvari bolje bi bilo da smo odabrali dimenziju 215/45R17, gde je profil gume dodatno manji za nekoliko milimetara. Precnik kod ove dimenzije iznosi nešto malo preko 625 mm, što je manje od fabricke gume. Medjutim, u praksi je situacija ipak malo drugacija. Posebno u našoj zemlji. Verovatno vec pretpostavljate šta želimo reci – manji profil gume nikako ne ide u korist sigurnosti vožnje na našim putevima. Ne ide u korist sa aspekta velike verovatnoce oštecenja gume, pa i same felne, prilikom prelaska automobilom preko rupa i pukotina na putu. Nažalost, takvih rupa i pukotina je zaista mnogo kod nas, pa bismo mi ipak preporucili da se odlucite za što veci optimalno moguci profil nove gume. Recimo da bi trebalo izbegavati gotovo sve pneumatike koji imaju >40< za oznaku profila, dok za 45-ice birajte širinu od barem 215 mm. Sve u svemu, pokušajte da pronadjete neki odgovarajuci optimum…


Sledeca stvar koja je relevantna prilikom izbora felni i pneumatika jeste širina željene felne. Nije bitno koliko je široka fabricka felna (u našem slucaju je to verovatno 6 ili 6,5 inca), vec se gleda da se pravilno upari nova felna sa novom gumom. U našem slucaju, u obzir bi dolazile felne oznake 7×17, 7,5×17 ili 8×17. Prvi broj (7, 7,5 i icon cool Aluminijumske felne oznacava spomenutu širinu felne, naravno, izraženu u incama. Ovde je vrlo mala šansa da se pogreši, jer i sami proizvodjaci aluminijumskih felni gledaju da naprave felne koje bi odgovarale najvecem broju najcešce biranih dimenzija guma. Ono na šta bi se morala obratiti veca pažnja jeste ofset (>offset<) nove alu-felne. Kada gledamo poprecni presek (klik na sliku), vidimo da može postojati izvesna razlika u pozicioniranju dela za koji se tocak pricvršcuje za automobil. Ova razlika se može racunati i njen naziv je upravo ofset. On može biti pozitivan (kada je felna više isturena ka spoljašnjem obodu tocka) ili negativan (felna više ka vozilu) i rastojanje u milimetrima se meri od centra poprecnog preseka cele felne, pa do nivoa spoljašnje tacke središnjeg dela. Deluje pomalo komplikovano, pa verujemo da ce priložena slika pojasniti sve nejasnoce… Uglavnom, ofset je relevantan jer nepravilan može zasmetati pravilnom rotiranju tocka – felna npr. može da kaci oplatu oko kocionih plocica. Kod manjih i slabijih automobila ovo nije previše bitna stavka, jer njihovi kocioni sistemi nisu na tom nivou da uopšte mogu zasmetati bilo kojem dizajnu alu-felne. Sa druge strane, ako je u pitanju snažniji automobil ili mislite da u buducnosti menjate kocione sklopove, onda ofset treba ozbiljno da udje u razmatranje prilikom odabira novih tockova. Na kraju, tu je i šema rupa na felni koja mora da se ispoštuje. Ovde nema zbunjivanja, jer je jasno koliko odredjeni automobil ima rupa i kako su one postavljene. Najcešca varijanta je 4 ili 5 rupa, koje su medjusobno udaljene po 100 milimetara (4×100 ili 5×100). Proizvodjaci najcešce prave nekoliko varijanti jedne iste aluminijumske felne, da bi ona odgovarala što vecem broju automobila sa razlicitom šematikom tockova. Ovo je razlog zašto vozaci italijaskog Fiata i Alfe imaju brojne glavobolje kada se dodje do zamene tockova – njihova razmera je 4 (ili 5) puta 98 mm, a to je taman dovoljno da Vam gorespomenute i najcešce 4(5)x100 ne odgovaraju. Takodje, Opel je imao par modela sa rastojanjem izmedju rupa od 113 mm, a i ako vozite Renault 4, Renault 5 (stariji) ili Smart, imacete problem drugog tipa, jer ovi modeli imaju samo tri rupe. Džipovi najcešce imaju šest i za njih je rezervisan poseban 4×4 program.

Na kraju svih ovih objašnjenja, treba se osvrnuti i na karakteristike samih alu-felni. Velika vecina naplataka je još uvek klasicnog, silver tipa/boje, ali je sve više i više novijih i atraktivnijih tipova. Najekskluzivniji i najskuplji medju svima njima jeste izrada od hroma, ali je ona i najsklonija oštecenjima. Naime, one se mnogo lakše oštete, ogrebu, a te ogrebotine na ovakvim felnama posle izgledaju zaista užasno. Dovoljno je da malo zakacite ivicnjak i to je to. Nisam siguran u to da li u našoj zemlji postoji neki servis koji bi mogao da zakrpi ova oštecenja, ali u svakom slucaju to bi koštalo pravo malo bogatstvo. Pored ove dve varijante, tu su još i razne druge – magnesium-look, gold, mirror ice, forged, obojene itd. Sve one su manje-više istih karakteristika i razlikuju se uglavnom samo po estetici. Tu je i još jedna kategorija, koji smo vec spomenuli, a to je >lightweight<. One su izrazito lakše od klasicnih modela, što utice na vozne karakteristike automobila. Naravno, po pravilu su i dosta skuplje… Za bilo koju da se odlucite, cinite veliku stvar izgledu Vašeg cetvorotockaša, jer su felne velikog dijametra ubedljivo najvažnija stavka nepisanog >stajling< pravilnika.


IZVOR